Osnovna skola ""Novak Radonic"" - Odlukom Narodnog odbora opstine Ada od dve osmogodisnje skole u Molu formirana je jedna jedinstvena osnovna skola sa osam razreda i odeljenjima na srpskom i madjarskom jeziku. Skola je dobila naziv OSNOVNA SKOLA NOVAK RADONIC - MOL, a pocela je sa radom 1. septembra 1962. godine. Uprava skole i veci deo odeljenja smesteni su u ulici M. Tita 82, u bivsoj zgradi decjeg doma, a ostali deo odeljenja u jos dve zgrade i to u zgradu broj 2 (bila je to zgrada u ulici M. Tita preko puta pravoslavne crkve) i u zgradu "Trojne skole".
U prvoj godini rada ove skole u glavnoj zgradi su bila rasporeljena odeljenja visih razreda, od petog do osmog i to i srpska i madjarska. U skolskoj zgradi broj 2 su bila smestena srpska odeljenja nizih razreda od prvog do cetvrtog, kao i madjarska odeljenja cetvrtog razreda. Madjarska odeljenja nizih razreda od prvog do treceg bila su rasporedjana u "Trojnu skolu".
Za upravitelja ovako formirane skole bio je imenovan Dragin Jovan, dotadasnji direktor Osmogodisnje skole "Novak Radonic", a za pomocnika upravitelja postavljena je Telecki Katica, koja je dotada bila direktor Osmogodisnje skole "Petefi Sandor".
Odmah na pocetku rada u novoj skoli posebna paznja je poklanjana vannastavnoj aktivnosti ucenika. Za sto pravilnije usmerenje kod tih aktivnosti formirane su odgovarajuce grupe i odredjeni nastavnici koji su rukovodili tim grupama. Tako je na primer organizovan "Klub mladih tehnicara", koji je obuhvatao sekcije: automoto, foto, aeromodelarsku, brodotehnicku i radiotehnicku.
Od umetnickih grupa u skoli su bile aktivne naucno-literarska sa sekcijama: literarna i recitatorska na srpskom, madjarskom i nemackom jeziku, zatim istorijska, geografska i bioloska sekcija. U grupi za likovnu i primenjenu umetnost posebno je bila aktivna muzicka sekcija sa horom i orkestrom, koju je vodila nastavnica Napik Roza.
Pocev od skolske 1963/64. godine sva odeljenja i nizih i visih razreda ove skole pohadjala su nastavu u centralnoj zgradi, tako sto se nastava odvijala u dve, prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. Tokom 1964. godine izvrseno je prosirewe skolskog prostora u okviru centralne zgrade. Porusen je deo prizemne zgrade u ulici M. Tita, koja je pripadala skoli i naslanjala se na glavnu zgradu. Na njenom mestu dogradjen je deo zgrade sa spratom, koji je spojen sa starom spratnom zgradom, cime se dobio prostor za cetiri nove ucionice. Sa ovim prosirenjem skola je raspolagala sa 17 ucionica, hemijskim kabinetom, posebnim prostorom za smestaj bioloske i istorijsko-geografske zbirke, kancelarijama, zbornicom i ostalim neophodnim nusprostorijama.
U vannastavne aktivnosti spadalo je i obavezno logorovanje ucenika sedmog razreda, svake godine u junu mesecu. Organizovawe zajednickog logorovanja svih ucenika sedmog razreda dogovoreno je jos prve godine rada nove skole. Mesto za logorovanje je izabrano na levoj obali Tise, u sumi nedaleko od sumarske kuce. Za te potrebe skola je obezbedila 6 velikih i 2 mala satora, montaznu kuhinju, kao i potreban alat i neophodne rekvizite za prvu pomoc. Nabavljen je i jedan camac sa motorom, kako bi se obezbedio nesmetan prevoz svezih namirnica iz Mola.
Pitanju obezbedjenja adekvatnih uslova za odrzavanje zasova fizickog vaspitanja ucenika, kao i njihovog vannastavnog bavljenja sportom posvecivana je u skoli posebna paznja. Te aktivnosti su ucenici mogli da sprovode u skolskom dvoristu samo u slucaju lepog vremena, a po losem i u zimskim danima su morali odlaziti u salu DTV "Partizan", koja je bila prilicno udaljena od skole. Za prevazilazenje toga stanja pokrenuta je od strane skole akcija da se u njenom dvoristu izgradi fiskulturna sala. Akcija je urodila plodom tako da je skolske 1966/67. godine izgradjena toliko potrebna fiskulturna sala. Sredstva za njenu izgradnju obezbedjena su delom iz sredstava mesne zajednice, zatim od pomoci i iz sredstava Skupstine opstine Ada. Sala je dimenzija 24 sa 13 metara i sluzila je pa i danas sluzi ne samo za ucenike skole vec i za fiskulturne aktivnosti i ostale omladine u selu.
Iste te godine je zajednickim ulaganjem sredstava, skole i gradjana koji su stanovali u susedstvu izgradjen i tzv. mikro-vodovod i tako je i skola prikljucena na mikro-vodovodnu mrezu sela.
U skoli su radi sto bolje zdravstvene zastite ucenika, u zajednici sa zdravstvenom stanicom u Molu, otvorili iste godine i zubnu ambulantu, koja je radila dnevno 2 sata i trideset minuta. Osoblje ambulante je bilo iz zdravstvene stanice, a inventar je nabavljen zajednickim naporima skole i zdravstvene stanice.
Posto jeprostor sa kojim je skola raspolagala u skolskoj zgradi bio nedovoljan za sve njene potrebe, moralo je doci do njegovog prosirenja. Zbog toga je porusena prizemna, bivsa skolska zgrada sa uciteqskim stanom, u produzetku spratne zgrade i na njenom mestu je dogradjen jos jedan aneks spratne zgrade. U tom novom delu izgradjeno je sest novih ucionica i sanitarni cvor za celu skolu. Ovaj deo zgrade je hodnikom povezan sa prvobitnom spratnom zgradom. Istovremeno sa ovom dogradnjom uvedeno je i etazno centralno grejanje za celu zgradu. Za te potrebe je u dvoristu skole izgradjena posebna kotlarnica.
Ta godina nije zabelezena u istoriji skole samo po prosirenju skolskog prostora. Bila je to i godina kada je u skoli zabelezen i najveci broj ucenika od njenog postojanja. Skolu je tada pohadjalo preko 1.100 ucenika rasporedjenih u 34 odeljenja, a odnos ucenika Madjara i Srba je bio 3:1.
0 comments:
Post a Comment